Ptice

Ptice (klasa Aves) su dvonožni kičmenjaci koje karakterišu perje i šuplje kosti. Pored slepih miševa, one su jedini kičmenjaci koji aktivno lete. Nastale su od teropodnih dinosaurusa tokom Jure, a kao prva ptica najčešće se navodi rod Archaeopteryx. Veličina tela savremenih ptica kreće se u rasponu od nekoliko centimetara (kolibri) do veličine velikih ptica neletačica (npr, veličina mužjaka noja je do 3 metra). Brojnost klase ptica se procenjuje na oko 10.000 savremenih vrsta.

Karakteristike ptica

Današnje vrste ptica se karakterišu prisustvom perja, specijalne diferencijacije kože. Poseduju kljun bez zuba, lagane ali čvrste kosti, srce sa dve komore i dve pretkomore, visok intenzitet metabolizma, polažu jaja sa čvrstom ljuskom. Većina vrsta ima prednje ekstremitete modifikovane u krila i sposobnost letenja, iako su neke grupe sekundarno izgubile ovu sposobnost. Interesantna karakteristika velikog broja vrsta ptica je njihova migracija. Imaju stalnu telesnu temperaturu. Razvijeno je čulo vida i čulo sluha. Prednji udovi su preobraženi u krila. Mitarenje je pojava kada ptice zbacuju perje

Rasprostranjenje ptica

Ptice su nastanjene na svim kontinentima. Najveći biodiverzitet imaju u tropskoj oblasti (što je posledica veće brzine specijacije u tropima, ili većeg stepena izumiranja u severnijim i južnijim oblastima)[1]. Ptice žive i hrane se u većini kopnenih ekosistema, čak i u ledenim oblastima Antarktika (gde postoje kolonije ptica i do 440 kilometara udaljene od obala ovog kontinenta) [2]. Pojedine vrste ptica su se adaptirale i na povremen život i ishranu u vodama mora i okeana, a neke su se toliko osposobile za morski način života, da na kopno izlaze jedino radi gnežđenja[3]. Veliki uticaj čoveka na populacije ptica se ogleda i u postojanju nekih sinantropnih vrsta.
                             
                                                      Izgled Ptice
                                              

Tipska morfologija ptice na primeru vrste Vanellus malabaricus: 1 kljun, 2 teme, 3 očni prsten, 4 oko, 5 plašt, 6-11 perje krila, 12 donja pokrivna pera repa, 13 bedro, 14 tibiotarzalni zglob, 15 pisak tarsus, 16 prsti, 17 tibia, 18 trbuh, 19 bokovi, 20 grudi, 21 obraz, 22 kresta

                                                                       
                                                                                                               Glava Ptica 
                                         
                        

       Glava Ptica

                         

                                                                              Definicije
Perje- rozna tvorevina koja ima ulogu u zastitu i telenju ptica

Kljun- Uzduzen prednji deo glave ptice

Paperje- Posebna vrsta perja koja je gusto rasporedjeno uz samo telo ptice.

Mitarenje-Odbacivanje starog perja kod ptica

Bubac- Misicni deo zeludca nekih ptica koji sluzi za sitnjenje hrane.

Selice-  Ptice koje u hladno doba godine odlaze u toplije krajeve.

Stanarice-  Ptice koje cele godine zive ne istom podrucju.

Kolonije- Velike Grupe Ptica koje se zajedno gnezde.

                                                        

Read More

Gmizavci

Gmizavac

  Gmizavci, ili reptili (Reptilia) su odigrali izuzetno značajnu ulogu u istoriji razvoja životinjskog sveta jer je to prva grupa kičmenjaka koja je u potpunosti izašla na kopno. Ova evolucija omogućena je zahvaljujući razvitku jaja sa amnionom: opna (amnion) je obavijala embrion koji se nalazio u tečnoj sredini, pa je embrion mogao da se razvija lebdeći u tečnosti, a nije bilo potrebno da se jaja polažu u vodi.


  Gmizavci su poikilotermne životinje čija telesna temperatura zavisi od temperature okoline. Sa padom temperature spoljašnje sredine, pada i njihova telesna temperatura. Izlažući telo sunčevim zracima, gmizavci nastoje da zadrže telesnu toplotu. Zbog toga su u nepovoljnom položaju u onim oblastima gde oblačno i hladno vreme umanjuje takve mogućnosti. To je razlog što gmizavci uglavnom prebivaju u toplijim krajevima. Relativno mali broj vrsta nastanjuje predele velike geografske širine. Telo im je zaštićeno rožnim krljuštima (kod nekih grupa, to su ploče), koje ih štite od gubitka tečnosti. Na prstima imaju kandžice, koje olakšavaju kretanje po kopnu, takođe od rožne materije. To je, naime materija, koja se sreće u različitim organima, još i kod ptica i sisara, što evolutivno povezuje sve tri klase. Nauka koja se bavi gmizavcima naziva se herpetologija. Znanje o njihovoj njezi i uzgoju u terarijumima naziva se vivaristika.


  Gmizavci su se pojavili sredinom karbona, a razvili su se iz vodozemaca. Razlikovali su se od vodozemaca prvenstveno po amniotskom jajetu s ljuskom koja služi za zaštitu od isušivanja, što im je omogućilo da u potpunosti vode kopneni život, za razliku od vodozemaca. To se pokazalo velikom prednošću jer su tadašnja mora bila puna opasnih grabljivica. Ostali kopneni kičmenjaci se prema tom obeležju nazivaju amniotima. Za razliku od vodozemaca, amnioti više nisu vezani u razmnožavanju za vodu, a i uopšteno su bolje prilagođeni životu u suvoj okolini.

Amnioti se razdvajaju na dve grane koje se razlikuju prema broju bočnih otvora na lobanji u predelu sljepoočnice (temporalni otvor). Amnioti s jednim bočnim otvorom nazivaju se sinapsida (jedan otvor), a s dva diapsida. Praamnioti nisu imali nijedan otvor, pa ih se naziva anapsida. Od diapsida potiču dinosauri kao i danas izumrli pterosauri. Prema najnovijim saznanjima, kao jedini i danas živi predstavnici dinosaura smatraju se ptice.

Do danas nije nedvosmisleno utvrđeno mesto koje u sistematici pripada kornjačama. Njihova lobanja nema bočnih otvora, pa se zbog toga ova grupa svrstava u anapside. Neki paleontolozi smatraju, da su se kornjače razvile od diapsida koje su naknadno redukovale ove otvore. Prema položaju njihove vratne arterije i postojanju aorte, danas se svrstavaju u gmizavce kao sestrinska grupa. No do sad nađeni fosili ne omogućuju definitivno objašnjenje.


                                                            Unutrasnja Gradja Krokodila         

                                                                      


                                                                            Definicije
Rozna Materija- Narocita materija koja nastaje u kozi kopnenih kicmenjaka i stiti njihovo telo.

Rozne Krljusti- Krljusti gmizavaca , ptica i nekih sisara, izradjene od rozne materije, koje stite telo ovih zivotinja.

Read More

Vodozemci

Imaju promenljivu telesnu temperaturu. Imaju čulo vida, sluha, mirisa i ukusa.

Kao rezultat prilagođavanja na suvozemni način života najveće promene pretrpeli su njihov respiratorni i krvni sistem.

U razviću su ipak vezani za vodu – oplođenje je spoljašnje i jaja i larve se razvijaju u vodi. Većina vodozemaca ne vodi brigu o svom potomstvu mada ima i onih kod kojih je to veoma dobro razvijeno. Tako mužjak žabe primalje (Alytes abstetricans) oplođene jajne ćelije nosi prilepljene za zadnje noge sve dok se iz njih ne izlegu mladunci, dok mužjak južnoameričke žabe Rhinoderma darwini jaja smešta u rezonatorske kese. Slično njemu ženka američke žabe (Pipa dorsigera) na leđima ima komorice u koje smešta jaja sve do izleganja mladih.

Larve se od odraslih jedinki razlikuju po tome što:

    dišu na škrge;
    nemaju noge već plivaju pomoću pljosnatog, dugačkog repa.

Posle preobražaja (metamorfoza) larve postaju pravi kopneni kičmenjaci koji:

    dišu plućima i preko vlažne kože;
    imaju pentadaktilne (petoprste), parne ektremitete kojima se kreću po čvrstoj podlozi koračanjem ili skokovima.

Koža im je, za razliku od isključivih kopnenih kičmenjaka (amniota), pokrivena tankim rožnim slojem ili kutikulom bez dodatnih rožnih tvorevina. U njoj se nalaze, mnogobrojne sluzne žlezde čiji produkt, sluz, održava kožu uvek vlažnom i ljigavom što omogućava da se preko nje odvija kožno disanje.

Crevo se završava kloakom. Srce se sastoji iz dve pretkomore i jedne komore. Imaju mali i veliki krvotok. Kroz njihovo srce protiče mešovita krv. Razvili su se od šakoperki, grupe izumrlih riba. Najstariji poznati vodozemci su izumrli stegocefali.

                                                              Podela Vodozemaca

Svi današnji (recentni) vodozemci pripadaju potklasi Lissamphibia, koja se deli na tri reda:

1. red beznogi vodozemci (gimnofioni) ili Apoda (Gimnophiones) - najpoznatiji predstavnik je cecilija (tropski, crvoliki vodozemac); telo im je pokriveno koštanim pločicama po čemu se razlikuju od svih ostalih vodozemaca;

2. red repati vodozemci ili Urodela (Caudata) – imaju rep tokom čitavog života; predstavnici: daždevnjak, mrmoljak, čovečija ribica; čovečija ribica je neoteničan oblik (neotenija – pojava sticanja polne zrelosti na larvenom stupnju);

3. red bezrepi vodozemci (žabe) ili Anura (Batrachia, Salientia)– u odraslom stadijumu bez repa; razviće putem metamorfoze, larva punoglavac; predstavnici: zelena žaba, krastava žaba, gatalinka.

                                                                          Skelet Zabe

                                                        

                                                              Definicije

Punoglavac- Larva Zabe

Read More

Ribe

Ribe

Ribe (lat. Pisces) su ektotermni vodeni kičmenjaci. Postoji preko 27.000 vrsta riba, što ih čini najvećom grupom kičmenjaka. Za kretanje im služe parna i neparna peraja. Dišu škrgama, a srce im ima jednu pretkomoru i jednu komoru i kroz njega protiče redukovana krv. Nemaju mali krvotok. Najrazvijeniji deo mozga je mali mozak. Kičmenica obrazovana i može biti hrskavičava ili okoštala. Oplođenje je spoljašnje, a vrste na osnovu donošenja mladih mogu biti oviparne, ovoviviparne i viviparne.



Mnoge ribe su dobri plivaci (Ajkule, stuka, tuna...) Vecina riba su grabljivice hrane se: crvima, rakovima, mekuscima, bodljokoscima, ribama , koralima, Postoje i one koje se hrane lesevima drugih riba. Manji broj uzima biljnu hranu kao sto je naprimer Saran.

  Kod vecine riba oplodjenje se obavlja u vodi tako sto zenka izbaci jaja, a zatim muzjak izbaci "MLEC". Jaja nekih vrtsa riba plivaju po povrsini  vode, a nekih padaju na dno.
Neke vrste riba radjaju zive mladunce.

 Unutrasnja Gradja Riba

                                                                         Definicije
Kicmenica- Skeletni organ kicmenjaka koji se sastoji od niza prsljenova.

Lobanja- Skeletni Organ kicmenjaka koji stiti mozak i culne organe glavene oblasti.

Mozak- Prosiren i slozeno gradjen deo nervne cevi kicmenjaka.

Bocna Linija- Culni Organ riba koji im omogucuje orijentacije u vodi.

Zdrelni Zubi- Skeletni organi nekih riba koji sluze za sitnjenje hrane.

Skrzni Poklopac- Skeletni organi nekih riba koji sluzi za zastitu skrga.

Mrest-  Period Razmnozavanja  riba.

Mlec- Tecnost koju u vreme mresta izbacuju muzjaci riba, a u kojoj se nalaze muske polne celije.

Ikra- naziv za jaja riba

Read More

Kičmenjaci

Skelet Zabe

Kičmenjaci su životinje s kičmom, koja se obično sastoji od kosti. Kost, čija čvrsta tkiva
sadrže kredaste materije, takođe je glavna komponenta ostatka skeleta kičmenjaka. Kosti
 skeleta se međusobno povezuju i formiraju čvrst okvir kojim štite organe i daju oblik telu,
 istovremeno mu omogućavajući da se kreće. Hrskavica, mekše i elastičnije, ali takođe
 čvrsto tkivo nalazi se, na primer, na krajevima kostiju kod pokretnih zglobova, u ušima
 i nosu, gde čini pregradu između dve nosnice. Neke ribe, uključujući ajkule i raže, imaju
skelet koji se u potpunosti sastoji od hrskavice.

Read More